Uostalom, ovo je njegov nastavak, MPV verzija, porodični multifunkcionalni automobil za koji ćete dati prilično novca, ali kojim ćete moći sve što želite. Ipak, Tojota ostaje Tojota, verna svojoj staroj filozofiji. Model je nov, ali je opet beizražajan, neupadljiv, neatraktivan, prilično bezličan. Na njemu nema ničega u šta bi se čovek mogao zagledati, sve dok ne sedne u njega, ne pokrene motor, pritisne gas i malo se provoza. Onda čovek potpuno promeni mišljenje i bude srećan što ga niko ne gleda. Spoljašnjost nema smisla opisivati. U unutrašnjosti ima svega i svačega. Ključ ne morate nikad da vadite iz džepa, jer se automobil otključava i osvetljava vašim prilaskom, a motor se pokreće na dugme.

Po ulasku u automobil možete elektronski otvoriti unutrašnji poklopac krova, posle čega vam se kroz staklo ukazuje nebeski svod. Prvo što upada u oči je instrument tabla, ispod vetrobranskog stakla. Nije na sredini, već je malo pomerena i zaokrenuta prema vozaču. Brojevi su narandžasti, podloga je diskretno crvena, a svetlo se automatski zatamnjuje i pojačava zavisno od količine svetlosti u kabini. Ostalo je rešeno dosta konzervativno, sve je na svom mestu, dok na kvalitet izrade ne treba trošiti reči, pošto je sve jako dobro.

Prostora je mnogo. Nazad mogu komotno da sede tri osobe, koje za glavu i kolena imaju dosta prostora. Prednji i drugi red sedišta imaju 20 mm duži sedeći deo, a ova druga imaju i veći raspon pomeranja (195 mm), za šta veći deo zasluga ide na račun Easy Flat sistema podešavanja sedišta, sa čak 32 raspoložive kombinacije. Pored toga, tu je i treći red sedišta. Jednostavnije korišćenje i unapređena udobnost nisu jedine prednosti, jer dodatni plus Toyota Verso beleži i u prtljažniku. Kad je svih sedam sedišta u funkciji, vlasniku je na raspolaganju 198 litara korisnog prtljažnog prostora, a mereno do krova, zavisno od konfiguracije, raste sve do 1,7 kubika. Ako u razmatranje uzmete i sve pregrade, uključujući i one na podu, sedam osoba ima gde da popakuje sve svoje stvari tokom vožnje. Ono što pomalo može da iritira jeste automatsko zaključavanje. Niko ne može da izađe dok vozač na dugme ne otključa automobil.

Kada se govori o motoru, a ovaj put je u pitanju 2,2-litarski dizel agregat, koji je napravljen po Tojotinoj Optimal drive filozofiji (maksimum snage, minimum potrošnje), ovaj model ima impresivan pogonski sklop. Raspoloživih 180 KS uz impresivan obrtni momenat od 400 Nm daju mu veliku snagu, a automobil se i u najgorim krivinama drži kao zalepljen za drum, bez ikakvog naginjanja. Ono što posebno treba reći je to da ne morate često da menjate brzine. Toyota Verso odlično vuče u bilo kojoj brzini, na bilo kom broju obrtaja, a za bolju ekonomiju na instrument tabli imate pokazivač za prebacivanje stepena prenosa. Tih 180 KS troši nešto manje od osam litara. Kao zaključak nameće se sledeće: u pitanju je odličan automobil, dostojan Tojote, i izazov za konkurenciju. Nije jeftin, ali koja je Tojota jeftina i da li bi bila to što jeste da nije skuplja od konkurenata?

Toyota Verso se nudi sa dva benzinska (1,6 od 132 i 1,8 od 147 KS) i dva dizel agregata (2,0 od 126 i 2,2 od 180 KS). Dizel agregat od 2,2-litra u ponudi je i sa šestostepenim automatskim menjačem. Cena kreće od nekih 18.000 evra. Oprema je podeljena u pakete Terra, Luna, Sol i Sport (samo uz 2,2-litarski dizel agregat), dok su dostupna i dva dodatna paketa opreme - Storage i Chrome Pack. Osnovna oprema uključuje potpunu sigurnosnu logistiku (sedam vazdušnih jastuka, ABS/EBD, BSC+, HAC...) i poduži spisak korisnih stvari, kao što su manuelni klima-uređaj, audio sistem, bočna ojačanja, sklopivi treći red sedišta, putni računar, povlačenje papučica i upravljača pri sudaru, Aux ulazi, utičnica, tonirana stakla. Dok većina ostalih proizvođača displej za kameru postavlja na centralnu konzolu, Tojota je to u Verso-u rešila na drugi način. Posle prebacivanja menjača u vožnju unazad, na levoj strani unutrašnjeg retrovizora pojavi se mali ekran koji vrlo realistično prikazuje okolinu iza automobila.