Opel je još 1986. godine iz prodaje povukao model Rekord. Naslednik je bila Omega. Opel Omega varijanta A se proizvodio od 1986. do 1994. sa gamom motora koja je počinjala sa benzinskim 1,8l sa 82KS, a na vrhu ponude je bio 3.0 24V motor koji je imao 204KS. Oprema na ovom modelu je bila sa oznakama LS, GL, CD i Dijamant. Maloserijske varijacije Opel Omege A su imale 3.0 motor koji je razvijao 230KS sa nazivom “Evo 500”, zatim Irmischer 4000 sa motorom od 4,0l, a najjača i verovatno najegzotičnija varijanta je bila Opel Omega Lotus sa V6 motorom zapremine 3,6l bi-turbo koja je razvijala 377KS i u to doba postizala neverovatnih 287 km/h (mada se tvrdi da su nemodifikovane Omege Lotus išle brže i od 300km/h). Nov automobil - ništa lepše.

Opel Omega B je u prodaju ušla 1994. godine i svojim većim dimenzijama je ujedno i nasledila Senator B model koji je 1994 izašao iz proizvodnje. Gama motora je modernizovana i u ponudi su bili sledeći motori: 2,0l sa 115KS, 2,0l 16v sa 136KS, 2,5l V6 sa 170KS, 2,5l TD sa 130KS, 2,5l DTI 16v sa 100KS i najjači 3,0l V6 motor. Opel Omega C je blago restilizovana Omega B koja se pojavila u ponudi 1999. godine sa dodatnim motorima u ponudi: 2,2l sa 144KS, 2,6l V6 sa 180KS i 3,2l V6 sa 218KS.

General Motors je sredinom 90-tih godina rešio da svoje troškove smanji tako što je platforme i motore koristio u svim svojim ćerka-firmama pa je tako Opel dobio potpuno aluminijumski 2,2l četvorocilindrični koji je trebao da popuni prazninu između 2.0l i v6 motora zapremine 2,5l. Obzirom da ima dugačak hod, ovaj četvorocilindrični motor ima i dva vratila za stabilizaciju rada motora, ali i pored toga je ovaj motor ima veoma nemiran rad što su svi testovi potvrdili. Drugi motor je po tadašnjim najavama trebao da bude V8 iz Ševrolet Korvete LS1 sa smanjenom snagom na 310KS, međutim taj motor nije odgovarao Omegi obzirom da je u pitanju nervozni trkački motor koji bi teško našao primenu u limuzini kakvu je Opel/GM pokušavao da napravi tako da je odlučeno da se koristi novi MV6 motor zapremine 3,0l, a zatim i varijanta od 3,2l.

Omega B je pored motora dobila i 40% novih sklopova i prošla je kroz test dugačak 10000 milja koji je vožen u Arizoni. Izmene su uglavnom rađene na ogibljenju i interijeru. Stara Omega A je bila hvaljena u testovima i od strane vlasnika kao automobil sa dobrim upravljanjem zahvaljujući čvrstoj šasiji i pogonom na zadnje točkove, ali je ogibljenje bilo loše rešeno što je dovodilo do nestabilnosti kod prelazaka preko neravnina pri malim brzinama – čest problem kod Nemačkih automobila.

Novi model je dobio potpuno redizajnirano prednje vešanje i amortizaciju takvu da pruža bolju kontrolu nad automobilom na malim brzinama što je mnogo unapredilo komfor u vožnji pri malim brzinama. Volan je dobio servo koji je davao više povratnih informacija vozaču i malo sportskije ponašanje. Omega je jedna od poslednjih limuzina u “drugoj klasi” tih automobila koja je imala pogon na zadnje točkove pa iako je dizajnirana da bude komforna i neupadljiva pri vožnji nasuprot agresivnom sportskom trimu Alfe 166, Omega B je uz pomoć zadnje vuče veoma zabavna za vožnju i pored nje vožnja u Audiju A6 je naprosto dosadna.

Omega B je dizajnom malo konzervativnija, dobila je masku nalik onoj na modelu Astra i time se uklopila u kompanijski izgled automobila, ali sama linija, koja je inače lepa, nije mnogo menjana. Omega je zadržala stare osobine velikog automobila sa prostranom kabinom, putničkim prostorom i gepekom baš zato što su promene na šasiji bile minimalne. Interijer je i dalje zadržao jeftiniju notu sa veštačkim drvetom na komandnoj tabli, velikim i siromašnim pokazivačima tako nalik Opelovim dosadašnjim ostvarenjima. Prekidači su bukvalno identični onima u Astri i Vektri, što nije doprinelo vizuelnom utisku, ali je što se tiče stepena upotrebljivosti na prilično visokom nivou.

Performanse (Omega B/C)

Test

Omega B MV6 sa 208KS i 290Nm u najboljoj mogućoj opremi sa električnim podizačima stakala, elektropodesivim retrovizorima, električnom zavesicom za zadnje staklo, split digitalnom klimom, kožnim sedištima sa grejačima.

Polovan automobil uopšte ne odiše luksuzom kakvim bi možda stekao neko ko je samo pročitao spisak opreme. Uopšte ne impresionira interijerom, ali ni ne razočarava. Automobil je prilično lagan u zadnjem delu što zajedno sa zadnjom vučom donosi dosta zabave, ali ukoliko isključite kontrolu proklizavanja može Vam doneti dosta neprijatnosti pogotovo ukoliko je u pitanju vlažna podloga. Kočnice su korektne, a ogibljenje je za nas koji se mahom vozimo u manjim automobilima veoma mekano i naprosto guta neravnine (i ležeće policajce).

Mesta za sedenje ima na pretek, ali je prostor za noge na zadnjoj klupi malo manji nego što bi se dalo očekivati od automobila ovakvih dimenzija. Veliki gepek jednostavno vapi za ogromnom plinskom bocom, obzirom da je MV6 motor koji ovaj 1675kg težak automobil od 0 do 100 km/h pokrene za samo 7,7 sekundi priličan potrošač. Cene ovakvih polovnih automobila su obično u rangu dosta manjih Vektri, a razlika u komforu je primetna i svako ko prelazi neke veće distance često svakako treba da razmisli o nabavci ovih, prilično jeftininih – za ono što daju, automobila. Omege inače imaju reputaciju da su prilično izdržljive i mehanički kvarovi ih u principu ne muče. Karavan verzija pruža mogućnost prenošenja velike količine tereta uz istovremeno prilično komforno putovanje. U nastavku ovog teksta možete pogledati sve auto oglase iz Promobile ponude za Omega modele koje imamo u ponudi.

Dimenzije (mm)

dužina 4898
širina 1780
visina 1455
osovinsko rastojanje 2730