Kako se razvija privreda i raste broj stanovnika, i problemi u saobraćaju postaju sve veći. Smatra se da će do 2010. saobraćajne gužve u Evropskoj uniji koštati više od 80 milijardi evra godišnje ukoliko se nešto ne preduzme oko nedovoljno velike evropske infrastrukture.

To je podstaklo i Evropsku komisiju i niz privatnih ustanova da preispitaju kapacitet železničkih i pomorskih puteva i da ih razvijaju u nove perspektivne oblasti transportnog sektora u Evropi.

„Intermodalni transport” (kombinacija voza, broda i kamiona za transport robe širom Evrope) fraza je koja se sve više upotrebljava u ovoj industriji.

„Vidimo da je sve veća količina robe u Evropi, uključujući i onu koja se transportuje železnicom. Danas ima više igrača koji nude intermodalni transport nego što ih je bilo pre nekoliko godina“, kaže Kent Lumsden, profesor integrisanih transportnih sistema na Tehnološkom univerzitetu Šalmers u Geteborgu.

Sve transportne metode žrtve su sopstvenih ograničenja i problema.
Pomorstvo ima kapacitet i neograničen prostor, ali oduzima vreme i potreban je veliki aparat za utovar i istovar u lukama.

Železnice su ekonomične i ne ugrožavaju životnu sredinu, ali potrebno im je značajno proširenje kapaciteta kako bi mogle da funkcionišu u velikom obimu.

„Obe transportne metode imaju prednosti za ekonomiju i dolaze do izražaja na dugim transportnim udaljenostima. Postavlja se samo pitanje: u kojoj meri mogu da budu alternativa za kamion? U Evropskoj uniji je procenjeno da postoji potencijal za promene u transportima na 500 km i više. U Evropi se najviše tri procenta ukupne kamionske robe transportuje na tu udaljenost. Dve trećine robe transportuju se na manje od 50 km“, kaže Poul Bruun, niži rukovodilac Danskog transportnog udruženja ITD i član IRU, stručne grupe za intermodalni transport.

Kada bi infrastruktura bila adekvatna, mnogi analitičari smatraju da bi železnica mogla da bude konkurentna dopuna drumskog transporta u budućnosti.

„Kada je reč o drumskom transportu u Evropi, kamion zauzima prvo mesto. Međutim, interesovanje za intermodalni transport sve je veće među našim kupcima. Sa više terminala i proširenim kapacitetima železnice, smatramo da će intermodalni transport biti najefikasnije transportno rešenje u budućnosti”, kaže Andreas Šulc, rukovodilac firme DB Intermodal, podružnice nemačkog transportnog giganta Deutsche Bahn.

DB Intermodal je jedan od vodećih igrača u Evropi u intermodalnom transportu. Sa više od tri miliona kontejnera koje prevozi sa preko 2.000 vozova svake nedelje, firma transportuje robu koja odgovara količini koju transportuje 13.300 kamiona širom celog kontinenta svakodnevno.

Za Kenta Lumsdena, profesora integrisanih transportnih sistema na Tehnološkom univerzitetu Čalmers u Geteborgu, razgovor o intermodalnom transportu zapravo se tiče jedne glavne tačke: razvoja standardizovanih jediničnih nosača tereta u transportnoj industriji.

„Intermodalni transport zapravo znači da treba da koristimo više od jednog transportnog metoda. To zahteva jedinicu koja nosi teret i koja može lako da se prebaci sa jednog sistema na drugi“, kaže on i nastavlja.

„Velika se pažnja posvećuje naporu da železnica postane efikasna kao i sistem puteva tako da mogu da se povežu međusobno na jednostavan način. Za to su potrebni infrastruktura, terminali i putevi.“

Andreas Svenungson, osoba odgovorna za transportnu politiku firme Volvo Group, očekuje da se opšti stav prema intermodalnom transportu suštinski promeni u narednim godinama.

„Trenutno radimo na razvoju boljih intermodalnih rešenja. Verujem da ćemo kamione i vozove posmatrati više kao dopunu jedno drugome, nego kao konkurenciju.”